/

    NAŠA FINALA - WEMBLEY

    Rangers u Evropi
    League Cup Final    04.03.1967.

    Queens Park Rangers - West Bromwich Albion  3:2

    QPR je svoj jedini veliki trofej osvojio daleke 1967. godine. Trećeligaš iz zapadnog Londona je bio totalni autsajder protiv člana elitnog ranga, WBA, ali su momci Alec Stocka napravili veliko iznenadjenje i jedan od najvećih come backova koje je Wembley stadion ikada video.
    Na putu do finala, redom su padali Colchester United, Aldershot, Swansea Town, Leicester City, Carlisle United i Birmingham City. Velikom finalu je prisustvovalo 97.952 navijača, a West Brom je bio branilac trofeja. Tim iz Birminghama su predvodili opasni napadač Jeff Astle, koji je za Baggiese igrao deset sezona i postigao 137 golova (navijači su mu dali nadimak "the King") i Clive Clark, koji je u WBA stigao upravo iz QPR-a. To je bilo prvo finale League Cupa koje se igralo na Wembley stadionu i prvo koje se igralo na jednu dobijenu utakmicu (u slučaju nerešenog ishoda i posle produžetaka, bila je predviđena ponovljena utakmica).
    QPR je na Wembley istrčao u skroz beloj kombinaciji, a tim je predvodio kapiten, Mike Keen. West Brom je odlično otvorio utakmicu, Clive Clark je pogodio već u sedmom minutu, a isti igrač je duplirao prednost Baggiesa krajem prvog poluvremena. Da sve bude još gore po Rangers, pobrinuo se sudija Walter Crossley, koji  je poništio spektakularan gol makazicama Rodney Marsha zbog ofsajda i činilo se da trofej ostaje u Birmingham-u.
    Ali, nastavak meča je doneo totalni preokret, a izabranici Alec Stocka su u tih 45 minuta, ispisali najlepšu stranicu u istoriji Rangersa. Do 63. minuta nije bilo promena rezultata, a onda je Marc Lazarus fauliran na ivici kaznenog prostora, iskosa, s desne strane. Les Allen je centrirao, a Roger Morgan sjajno zahvatio loptu glavom i QPR se vratio u igru. Visoko su se tada zavijorile zastave Rangersa, a eksplozija oduševljenja je usledila u 75. minutu, kada je Rodney Marsh zaobisao nekoliko čuvara i snažnim udarcem pogodio dalji ugao gola golmana Shepherda. Bio je to jedan od najlepših golova koji su do danas postignuti na Wembley-ju, a iz desetine hiljada grla se prolomio poklič "Rodnee, Rodnee". WBA je ubrzo imao dobru priliku da opet dođe do prednosti, ali je Tony Brown promašio gol iz neposredne blizine. Trenutak odluke je usledio u 81. minutu, Ron Hunt je povukao loptu sa svoje polovine, razmenio dupli pas sa Lazarusom i ušao u kazneni prostor, gde se sudario sa golmanom Shepherdom, lopta se dokotrljala do usamljenog Mark Lazarusa, koji ju je smestio u nebranjenu mrezu. Igrači West Broma su reklamirali faul nad golmanom, ali je sudija Crossley  ostao neumoljiv i pokazao na centar. Rangers se žestoko branio u poslednjih desetak minuta, ali je mreža golmana Springetta ostala netaknuta. QPR je ostvario istorijski trijumf, a pehar Mike Keenu je uručio gradonačelnik Londona, Sir Robert Bellinger.
    Iako je QPR osvojio trofej, FA nije dozvolio Rangersu da izađe na međunarodnu scenu i nastupi u Kupu sajamskih gradova. Klub se žalio zbog takve odluke, ali bez uspeha. FA se pridržavao pravila da Englesku u Evropi mogu da predstavljaju samo klubovi iz prve lige, tako da je umesto pobenika finala, šansu da igra u Evropi dobio poraženi tim.

    Sastav QPR: Springett, Hazell, Langley, Keen (c), Hunt, Sibley, Lazarus, Sanderson, Allen, Marsh, Morgan.

    Menadžer: Alec Stock



    FA Cup Final      22.05.1982.

    Queens Park Rangers - Tottenham Hotsput 1:1

    Rangers je drugi put stigao do Wembleyja 1982. godine. U svom prvom i do sada jedinom finalu FA Cupa, naš tim je igrao protiv gradskog rivala, Tottenham Hotspura, a utakmici je prisustvovalo 100.000 gledalaca. Ekipa sa severa Londona je bila član elitnog ranga i branilac trofeja, dok je Rangersu za malo izakla promocija i ekipu je čekala nova sezona drugoligaškog fudbala. Rangers je u finalu nastupio u crveno - crnoj kombinaciji. Menadžer, Terry Venables, odlično je prostudirao igru protivnika i pripremio svoju ekipu za rat na Wembleyju. Utakmica je bila tvrda, bez mnogo prilika, a prvi peh je zadesio QPR već posle desetak minuta, kada se povredio opasni napadač, Clive Allen. Mladi golman QPR, Peter Hucker, zaustavio je par udaraca Archibalda i proglašen je za igrača meča. S druge strane, Rangers je zapretio preko Gregoryja, ali je golman Clemence bio siguran. Posle devedest minuta, rezultat je bio 0:0 i igrali su se produžeci. U 110. minutu, Tottenham je poveo preko Hoddlea. Desetka Spursa je načinila oštar prekršaj na sredini terena, ali je sudija ostao nem. Hoddle je to iskoristio, sjajno zaobišao dvojicu igrača QPR i smestio loptu iza leđa nemoćnog Huckera. Ipak, naš tim se nije predavao i pet minuta kasnije, rezultat je poravnat. Stainrod je izveo aut sa leve strane, na prvoj stativi je visoko skočio tamnoputi Bob Hazzel i loptu prebacio na drugu stativu gde se sjajno snašao Terry Fenwick. QPR je stigao do zasluženog izjednačenja, a ponovljeni meč je bio na programu u četvrtak.

    Sastav QPR: Peter Hucker, Terry Fenwick, Ian Gillard, Gary Waddock, Bob Hazell, Glenn Roeder (c), Tony Currie, Mike Flanagan, Clive Allen (Gary Micklewhite), Simon Stainrod, John Gregory.

    Menadžer: Terry Venables


    FA Cup Final Replay     27.05.1982.

    Queens Park Rangers - Tottenham Hotsput 0:1

    Ponovljena utakmica je privukla 90.000 gledalaca i bila je daleko uzbudljivija od prvog meča. Rangers je bio znatno oslabljen, jer u timu nije bilo povređenog napadača, Clive Allena, kao ni suspendovanog kapitena Glenn Roedera. Odlučujući detalj meča, dogodio se već u šestom minutu. Vezista Spursa, Graham Roberts, sjano je prodro u kazneni prostor, gde ga je faulom zaustavio neoprezni Tony Currie i to je bio čist penal. Hoddle je bio siguran sa bele tačke, Hucker je otišao u pogrešnu stranu i Tottenham je poveo 1:0. Od tog momenta, do kraja meča, QPR je diktirao tempo i bio daleko bolji rival. Ređale su se prilike pred golom Ray Clemencea, a QPR je poništen regularan pogodak Gary Micklewhitea, zbog pasivnog ofsajda u kome se našao Terry Fenwick. Ni ovaj veliki previd nije demoralisao naše momke, još jače su opsedali gol Spursa, ali tog popdneva sreća nije bila saveznik našeg tima. Odličan udarac John Gregoryja, Clemence je odbio do prečke, a glavni sudija meča, Clive White, nije prihvatio signalizaciju svog pomoćnika, kada je Fenwick srušen u kaznenom prostoru i QPR je ostao bez penala. Tottenham je na kraju slavio i podigao prestižni pehar, a QPR je sa Wembleyja ispraćen ovacijama svojih navijača, koji su znali da cene ogroman trud i energiju svojih izabranika.

    Sastav QPR: Peter Hucker, Warren Neill, Ian Gillard, Gary Waddock, Bob Hazel, Terry Fenwick, Tony Currie (c), Mike Flanagan, Gary Micklewhite (Steve Burke), Simon Stainrod, John Gregory.

    Menadžer: Terry Venables




    League Cup Final    20.04.1986.

    Queens Park Rangers - Oxford United 0:3

    Svoje poslednje finale pod svodovima Wembleyja, QPR je odigrao 1986. godine, protiv Oxford Uniteda. Posle eliminacije Liverpoola u polufinalu, QPR je bio favorit na Wembleyju, ali izabranici Jim Smitha nisu bili dorasli velikom finalu i pružili su izuzetno slabu partiju. Tačno 90.396 gledalaca je prisustvovalo finalnom meču, od prodatih ulaznica je inkasirano 897.646 funti, a QPR je prvi i jedini put na Wembley istrčao u svojoj originalnoj opremi, sa čuvenim plavo-belim prugama. Prvih pola časa igre je proteklo u ispitivanju snaga, a onda je trojac Hebbert, Phillips i Houghton uspostavio kontrolu na sredini terena i QPR je do kraja utakmice bio u podređenom položaju. Oxford je poveo golom Hebberda, na pas John Aldridgea, a početkom drugog poluvremena, prednost je duplirao Ray Houghton. Ulazak Roseniora je uneo malo živosti u napad QPR, a naša ekipa je prvi šut na gol protivnika uputila u 72. minutu, kada je golman Judge odlično reagovao i prebacio loptu preko prečke. Aldridge je na drugoj strani imao nekoliko dobrih prilika, a pobedu za United je potvrdio Jeremy Charles. To je bio prvi i jedini veliki trofej Oxford Uniteda, a zabrana engleskim klubovima da se takmiče u evropskim kupovima, koju je UEFA produžila za još godinu dana nakon tragedije na Heysel-u, onemogućila je United da zaigra u Evropi. Navijači Rangersa, koji su i na ovu utakmicu došli peške sa Shephard's Busha, teško su primili ovaj poraz. Od tog aprilskog popodneva traje višedecenijski san o povratku na Wembley i iščekivanje nekog novog velikog finala.

    Sastav QPR: Paul Barron, Alan McDonald, Ian Dawes, Warren Neill, Steve Wicks, Terry Fenwick, Martin Allen (Leroy Rosenior)., Robbie James, Gary Bannister, John Byrne, Michael Robinson.

    Menadžer: Jim Smith

    qpr serbia logo
    faith
    FAITH
    passion
    PASSION
    devotion
    DEVOTION
    forum